Šta vidite kada se pogledate u ogledalo? Da li ste zadovoljni slikom osobe koja vas posmatra? Da li prepoznajete tu osobu? Da li prepoznajete svaku trepavicu, poru na licu, mladež na vratu, venu na slepoočnici? Da li i pre gledanja u ogledalu znate koje će vam pantalone dobro stajati, koji vam je džemper kratak, a koja košulja široka? Da li unapred znate da su vam cipele od prošle godine i dalje udobne (osim ako niste kupili manji broj jer vam lepše stoje na nozi, poznajem neke koji i to rade). Lako ćete odgovoriti na ova pitanja. Vidite sebe, koga drugog biste mogli da vidite. Nečim na sebi ćete biti zadovoljni, nečim nećete, ali znate da ste to vi, istu sliku ste videli i prethodnog dana, i onog pre, i pre i pre. I odlično znate šta vam od odeće dobro stoji, a šta vam ne stoji, a što se cipela tiče i ako su vam udobne, ipak su stare, a vi „zaslužujete“ nove.
A sada zamislite, kako bi to bilo kada bi se ova slika u ogledalu menjala skoro iz dana u dan. Taman se naviknete na svoj odraz, a on se promeni, ne drastično, ali dovoljno da vam ne da mira, da vam okupira pažnju i tera vas da se iznova i iznova privikavate na samog sebe. Dani prolaze, slika se menja, a kada pokušate da u mislima vratite staru sliku sebe od pre 1 ili 2 godine ne možete, kao da je u pitanju neka druga osoba. U stvari, vi ovo uopšte i ne treba da zamišljate, vratite se nekoliko decenija u prošlost i setite se kako je bilo kada ste imali 11, 12, 13 ili koju godinu više. Setite se kako je bilo kada ste bili u pubertetu.
Pubertet – šta je to?
Pubertet je ono na šta se deca izgovaraju kada naprave neku glupost ili kada dobiju slabu ocenu. Pubertet je i ono što roditelji ne priznaju da postoji i ponašaju se kao da ga nikada nisu doživeli. Ali, šta je u stvari pubertet? Pubertet je jedna razvojna faza kroz koju svako mora da prođe i koji postoji od kada postoji i ljudski rod i postojaće dok bude postojao ljudski rod. Moguće je da se ranije manje obraćala pažnja na njega, da se promenama kroz koje je dete prolazilo pridavao manji značaj, ali da je pubertet postojao – jeste, to je sigurno. Koliku ćete mu vi pažnju i značaj dati i koliko ćete dozvoliti detetu da „koristi“ pubertet na vama je da odlučite, ali mislim da je dobro da neke činjenice imate u vidu.
Tokom puberteta dolazi do promena u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem što izaziva niz fizioloških i fizičkih promena u organizmu deteta i sazrevanja polnih funkcija. Potrebne su tri godine da se ove promene okončaju. Uzrast dece u vreme početka i u vreme završetka puberteta može da jako varira. postoje razlike vezane za pol dece – kod devojčica pubertet ranije počinje i ranije se završava nego kod dečaka. Kod većine devojčica pubertet je u punom jeku između 11. i 13. godine, a kod dečaka između 13. i 16. godine. Postoje i velike individualne razlike među decom oba pola. Neka deca uđu u pubertet već sa 10 godina, a kod neke dece se završi tek sa punoletstvom u 18. godini.
Ono što prvo padne u oči kada vidimo dete u pubertetu je nagli porast visine. Tokom dve godine deca naglo izrastu i dostignu skoro u potpunosti visinu koju će imati u odraslom dobu. Najčešće kada u septembru vidim učenike 8. razreda, ne mogu da ih prepoznam. Kada uđete u kabinet pun osmaka čini vam se da im je učionica tesna, kao da u klupama vidite 25-30 odraslih ljudi, fizički odraslih ljudi. Dete treba da se izbori sa ovim promenama, da prihvati svoje novo telo. Ruke i noge su duge, nesrazmerne ostatku tela, pa deca često mlataraju rukama i bacakaju noge u stranu dok hodaju i treba im vremena da se prilagode. Pokreti i hod su im nespretni i nezgrapni. Ovo je prolazno. Kada se rast uspori i deca prilagode na nove telesne dimenzije ponovo će biti spretni i graciozni kao i pre.
Promene u fizičkom razvoju utiču i na psihički razvoj. Promena hormonalnog statusa organizma odražava se na raspoloženje i osećanja dece. Ponašanje dece se menja, nekada se čini da ne stoje čvrsto na zemlji, već da su negde visoko, u oblacima. Fizički razvoj utiče na način na koji okolina, drugi ljudi doživljavaju dete, na očekivanja koja imaju od njega i na reakcije koje mu upućuju. Pod uticajem ovih promena dete mora da menja i sliku o sebi.
Slika tela
Na ovom uzrastu svesnost o telu i fizičkim promenama je jako prisutna. Dete izgrađuje svoju sliku tela – svoj doživljaj, svoje viđenje sopstvenog tela i svog fizičkog izgleda. Kako će dete doživljavati svoje telo zavisi pre svega od subjektivnih činilaca – od detetovog samopouzdanja, od prethodnih iskustava i ponašanja osoba u okolini (da li je vezano za svoj izgled dete dobijalo pohvale ili kritike, da li okolina naglašava značaj fizičkog izgleda ili ne i slično). Postoje i određeni kriterijumi koji detetu pomažu da proceni sopstveni izgled i formira sliku tela:
1. kulturom prihvaćeni ideal lepote – Prihvaćeni ideal lepote se menjao kroz istoriju. Takođe, u različitim sredinama različite osobine se smatraju lepim. Nekada je ideal bio lepo zaobljeno, bucmasto, beloputo žensko telo, a sada mršavo, mišićavo i preplanulo. Negde je ideal ženske lepote figura peščanog sata sa izraženim grudima i bokovima i uskim strukom, a negde vižljasta, skoro dečačka figura. Čini se da se i ideal muške lepote menja – od robusnog ka uglađenom i tananom izgledu.
2. ideal određen od strane osobe – Svakome od nas nešto je lepo, a nešto ne, bez obzira na to šta kaže naša najbliža okolina ili kultura u kojoj živimo. Neko voli svoje malo krive sekutiće a neko želi prave i blistavo bele zube, neko ne voli svoj pravilan i normalan nos, već želi mali i prćast.
3. izgled prosečnog odraslog – Što izgled deteta više liči na izgled prosečnog odraslog u toj sredini, to je situacija lakša. Ako je dete nisko i tamnokoso u mediteranskim zemljama, manje će upadati u oči nego u skandinavskim. Ako je dete bucmasto u okolini gde ima dosta ljudi sa viškom kilograma, bolje će se osećati nego u sredini gde su svi mršavi. Ukratko, što manje štrči dete, lakše prihvata svoj izgled.
4. prosečan izgled vršnjaka – Što izgled deteta više odgovara prosečnom izgledu vršnjaka, to će lakše prihvatiti svoj izgled. Deca kod koje pubertet počne ranije ili sa zakašnjenjem često dosta pate zbog svog izgleda. Devojčica koja je 4. razred i za glavu je viša od svih učenika u odeljenju, a za nekoliko centimetara i od učiteljice, oseća se „drugačije“, neprijatno. Dečak u 8. razredu koji je visok kao prosečan petak, sigurno da pati zbog visine i vaše reči da će i on da poraste i da samo još malo treba da se strpi, neće ga utešiti. Ni vi, ni dete, niti iko ne može da utiče na ove promene, ali ih treba imati u vidu kada razgovarate sa decom i kada razmišljate o njima.
Deca koja su zadovoljnija slikom svog tela, obično su zadovoljnija sobom. Devojčice su posebno osetljive na sliku tela i veći značaj daju fizičkom izgledu nego dečaci. Ono što može da izrazito negativno utiče na sliku tela je prisustvo osobina koje nisu karakteristične za pol deteta (ženske grudi kod dečaka, maljavost kod devojčica…).
Kada od dece uzrasta 13-15 godina tražite da opišu sebe, oni najčešće navode telesne karakteristike i to najčešće one koje smatraju negativnim (ja sam debeo, ja sam niska…). Tek kasnije, kroz nekoliko godina, pri opisivanju sebe koristiće i neke emocionalne, intelektualne, socijalne kategorije (ja sam društven, iskren, pametan, veseo….).
Fizički izgled je vašem detetu jako važan. U ovom periodu njegovog života to je sasvim normalno i očekivano. Nemojte se ljutiti kada sate i sate provodi u kupatilu ogledajući se (tada u stvari upoznaje svoje novo telo), doterujući se (frizura je najvažnija u životu, sačuvaj Bože da jedna dlaka štrči u stranu), što mnogo novca daju na kozmetička sredstva (bubuljice su im smrtni neprijatelji). Pričajte sa detetom o promenama kroz koje prolazi, ispričajte mu svoja iskustva, dajte mu savet, pokušajte da zajedno rešite probleme koji ga muče.
Znam da je ovaj period i za vas težak, ali vašem detetu je još teži. Pomozite mu i budite sigurni, proći će.
