Vreme brzo prolazi, u stvari leti. Do juče ste gledali decu sa rančevima na leđima kako idu u školu i pomišljali kako treba da prođu godine i godine dok vaše dete ne stasa za školu. Ali, šta se to desilo? Još malo pa i vaše dete polazi u 1. razred. Sve češće razmišljate o tome kako će mu biti u školi, da li će se uspešno prilagoditi, da li će moći da odgovori na sve zahteve koji mu budu postavljeni… U stvari, pravo pitanje je od čega zavisi kako će dete prihvatiti školu? Odgovor je prilično kratak i jasan – to u najvećoj meri zavisi od pripremljenosti deteta.
Priprema za polazak u školu je dugotrajan proces, on se ne može obaviti za mesec ili dva. U toku 1-2 meseca se mogu ispraviti neki lakši propusti, ali ne i krupniji nedostaci. Priprema obuhvata niz vrlo različitih aktivnosti od kojih se većina može vrlo lepo uklopiti u vaš svakodnevni život, tako da ih ni dete, a ponekad ni vi, nećete ni osetiti. Pa, da vidimo šta sve obuhvata priprema deteta za školu.
Adekvatna briga o detetu
Zadovoljavanje detetovih potreba, postojanje bliskog emocionalnog odnosa između deteta i roditelja i vaspitanje deteta. Ako ste od rođenja deteta brinuli o njemu na pravi način, nema razloga da polazak u školu bude traumatičan.
Dete treba da živi u adekvatnim stambenim (suv, topao, osvetljen prostor) i higijenskim uslovima, da se pravilno hrani, spava, igra se, izlazi napolje, bude fizički aktivno. Treba da pričate sa njim, odgovarate na njegova pitanja, čitate mu, upoznate ga sa najvažnijim sadržajima u najbližoj okolini (reke, planine, spomenici, ulice…).
Dete treba da oseća da ga volite, mada je odlično i ako mu to jasno i glasno mnogo puta kažete. Treba da budete uz njega, da ima poverenja u vas. Vi ste neko ko je detetov ceo svet, za njega ste najbolji i savršeni i ako ga vi volite i brinete o njemu, onda ono misli da je dobro i vredno ljubavi.
Kada je reč o vaspitanju, jedan od osnovnih zadataka roditelja je da vaspitaju svoje dete. Vaspitanje deteta je i veoma važan pokazatelj roditeljskih kompetencija. Svi znamo šta je vaspitanje i odlično razlikujemo vaspitano i nesvaspitano dete. Vaspitano dete je ono koje zna i poštuje pravila i granice koje ste mu postavili, uvažava i vas, i sebe, i ostale ljude i decu u svojoj sredini. Vaspitano dete će lako i brzo prihvatiti školska pravila i uspostaviti dobar odnos kako sa učiteljicom, tako i sa vršnjacima u odeljenju. Vaspitanje počinje od samog rođenja, ko čeka da dete pođe u školu i da ga škola vaspita, debelo je zakasnio.
Priče roditelja o sopstvenom školovanju
Detetu je jako važno da zna kakvi su bili mama i tata kada su bili mali, kako su izgledali, kako su provodili vreme, kojih igara su se igrali, sa kim su se družili, kakve su nestašluke pravili… Pričajte o tome sa detetom, pričajte mu o svom detinjstvu, pričajte istinu. Ako je bilo baš nekih traumatičnih događaja koji bi možda uznemirili dete, preskočite ih ili ublažite. Prilagodite priču o svom detinjstvu detetovim mogućnostima, ali ne treba da izmišljate nešto što nije bilo da vas dete kasnije ne bi „uhvatilo“ nespremne (vi ćete verovatno zaboraviti šta ste sve dodali u priču, ali dete neće, oni takve stvari nikad ne zaboravljaju). Priče o vašem školovanju detetu mogu mnogo da pomognu jer će u situacijama koje će mu se dešavati prepoznavati i vaše događaje i znaće kako treba da postupi. Tim pričama mu dajete primer šta i kako treba da radi.
Iskustva druge dece u okolini sa školom
Ako je dete mlađe od starijeg brata/starije sestre, može da dobije mnoštvo korisnih informacija o školi. Ako je najstarije, verovatno ima neko starije dete u široj porodici, susedstvu ili među vašim prijateljima, koje može da mu približi školu. U krajnjoj liniji, deca u predškolskom će o tome dosta razgovarati, pa će od njih čuti šta je to i kako izgleda škola.
Razgovori roditelja sa detetom o školi
Kada dete započne razgovor o školi, prihvatite ga, razgovarajte. Školu mu predstavite realno, onakvom kakva jeste. Ako budete pričali bajke, dete će se verovatno vrlo brzo razočarati. Ako budete pričali priče strave i užasa („Videćeš ti šta te tamo čeka/ Dovešće oni u školi tebe u red“), kod deteta će se javiti strah i otpor prema školi i biće potrebno vreme da se problem prevlada. Objasnite detetu da je škola mesto gde će mu uglavnom biti lepo, gde će učiti i raditi i pomalo se igrati, družiće se, dešavaće mu se lepe i manje lepe, i smešne i tužne stvari, da će ga učiteljica pohvaliti kada bude dobro i opomenuti kada pogreši…
Pripremni predškolski program
Pohađanje pripremnog predškolskog programa je obavezno za svu decu. Dete ga može pohađati u okviru svoje vaspitne grupe u vrtiću tokom celodnevnog boravka ili u okviru grupe koja radi po 4 časa dnevno u okviru vrtića ili osnovne škole. Kroz niz različitih aktivnosti podstiče se razvoj dečje ličnosti, a postojeća znanja dece se organizuju, sistematizuju i proširuju, dok grupa vršnjaka podstiče socijalizaciju deteta. Period adaptacije na školu je obično kraći i bezbolniji za decu koja su išla u vrtić, nego za decu koja ga nisu pohađala. Ako vaše dete već nije išlo u vrtić, neka barem redovno pohađa predškolsko. Nemojte dozvoljavati detetu da izostaje „jer mu se danas baš i ne ide“. Sutra, kada pođe u školu, isto će se ponašati i neće mu biti jasno zašto sada ne možete da mu opravdate izostanak.
Posete školi
Dete može da poseti školu sa grupom iz vrtića/predškolskog ili sa roditeljima. Ako grupe iz vrtića ne praktikuju posetu školi ili će vaše dete pohađati neku drugu školu, a ne onu koju je grupa posetila, možete ga vi odvesti u posetu kada ga budete upisivali. Dete će tada videti školsku zgradu, učionice, hodnike… Dolazak u školu na testiranje je još jedna prilika za posetu. Ovi dolasci u školu znače detetu i bar za nijansu umanjuju neizvesnost.
Za kraj
Još nešto bih želela da vam kažem. Priprema za polazak u školu ne podrazumeva da dete učite da čita i piše (bar ćirilicu, da vas ne obruka, a poželjno i latinicu), da sabira i oduzima (nije loše ni da zna da množi). To se od deteta ne očekuje. Ako dete samo želi i pokazuje interesovanje, omogućite mu da čita i piše (bolje da mu vi pokažete kako se pišu slova, nego da uči samo jer kada sama pišu, deca često nauče da pišu slova, a posebno brojeve pogrešno – odozdo na gore, a kada pođu u školu to više ne mogu da isprave). Ako vaše dete bude znalo da čita i piše, biće mu lakše na samom početku, a ako ne bude znalo naučiće – nema razloga da zbog toga brinete. Ako dete koje ne želi terate da čita i piše, razvićete odbojnost prema školi i učenju.
Sve u svemu, mislim da priprema deteta za školu nije strašna, niti mnogo zahtevna ni za vas, a ni za dete. Sve ove aktivnosti treba da sprovodite u dužem periodu. Neće vam oduzeti vreme, a detetu će značiti. Kada ga ovako lepo pripremljeno pošaljete u školu, budite sigurni da će sve biti u redu i da će vama kao roditelju osvetlati obraz.
