Ako želite da se razvijate, poboljšavate, da iz dana u dan budete sve bolji i bolji potrebno je da radite na sopstvenoj fleksibilnosti. Fleksibilnost vam omogućava da upravljate sobom, svojim ponašanjem ali i da utičete na ljude u svojoj okolini. Fleksibilnost je uslov uspešne komunikacije.
Šta je fleksibilnost?
Fleksibilnost u NLP-u označava našu sposobnost da mislimo, osećamo i ponašamo se na različite načine. Ona nam daje mogućnost da situaciju sagledamo iz drugog ugla, da se stavimo na mesto druge osobe, da uradimo nešto novo ili da nešto što već radimo, uradimo drugačije. Pomaže nam da pomeramo svoje granice i da rastemo. Bez fleksibilnosti nema ličnog rasta i razvoja. Ali, bez fleksibilnosti nema ni uspešne komunikacije. Ni ostvarenja mnogih ciljeva nema bez fleksibilnosti.
Nasuprot fleksibilnosti stoji rigidnost, krutost, nepromenljivost. Rigidne ljude, one koji se opiru promeni, lako je kontrolisati i manipulisati njima – kao kada pritisnete prekidač i sijalica se uključi, onda pritisnete ponovo i ona se isključi. Tako se i rigidni ljudi ponašaju – tačno znate šta, koja reč, koji postupak izaziva koje njihovo ponašanje, osećanje, misao. A kada to znate, možete da radite šta vam je volja – oni će se uredno uključivati i isključivati.
Da ne bismo bili kao prekidač treba da radimo na sopstvenoj fleksibilnosti, da se potrudimo da događaj sagledamo na novi način, da dozvolimo sebi da osećamo nešto drugo, da isprobavamo različite načine ponašanja (naravno, one koji su po nas bolji, bezbedniji, adaptivniji, ne neke rizične, opasne ili ugrožavajuće). Tako preuzimamo kontrolu nad sobom, nad drugima, ali i nad celom situacijom.
Kako biti fleksibilniji?
Fleksibilnost u početku traži vežbu, rad. Kasnije postaje deo vas, način na koji razmišljate, osećate i ponašate se.
Ugledajte se na decu. Ona su veoma fleksibilna, jedan isti cilj su spremna da ostvare na 100 različitih načina. Biće uporni, umiljati, dosadni, bezobrazni, tužni i šta god treba dok ne postignu to što žele. I šta se pri tom još dešava? Dešava se to da se odrasli prilagođavaju, menjaju se, ali u onom smeru u kom to dete diktira. Šta bi roditelji mogli da urade? Da preuzmu stvar u svoje ruke, da budu fleksibilniji i da urede odnose na nov način, da se ponašaju drugačije nego ranije.
Fleksibilnost spada u veštine, ona se može vežbati, može se naučiti. Da biste bili fleksibilniji, potrebno je da se trudite da:
– situacije, posebno one koje su vam neprijatne, sagledate iz drugog ugla, iz tuđe perspektive, sa stanovišta druge osobe,
– da o njoj razmišljate drugačije nego pre,
– da joj date drugo značenje,
– da u njoj vidite i neke nove mogućnosti, a ne samo ograničenja,
– da za problem koji imate nađete više od jednog rešenja,
– da nađete više puteva koji vas vode do zadatog cilja, pa da zatim odaberete onaj za vas najpovoljniji,
– da u svemu što vam se dešava nađete i bar po mrvicu nečeg lepog i korisnog za sebe.
Važno
Fleksibilnost znači i da imate kapacitete da doživite i prepoznate različita osećanja, da ih ispoljite na primeren način i intenzitetom koji ne ugrožava ni vas ni druge, da budete svesni svojih osećanja i da vi upravljate njima, a ne ona vama.
Fleksibilnost znači i da se nećete u određenoj situaciji ponašati uvek isto i predvidljivo, da nećete biti kao robot, već da ćete moći da se prilagodite uslovima i menjate svoje ponašanje, ali tako da to bude povoljnije po vas i po ostvarenje vašeg cilja. To znači da ćete nekada da popustite, nekada da istrajete, nekada ćete nešto puno menjati, nekada samo malo, nekada ćete biti hitriji i žustriji, a nekada opušteniji i smireniji, nekada ćete preuzeti stvari u svoje ruke, a nekada ih pustiti da idu svojim tokom.
I…
Vežbati fleksibilnost često nije lako, ali je mnogo, mnogo, mnogo važno. Vremenom može da postane zabavno jer ćete videti sopstveni napredak i to će vas motivisati da radite dalje, da vidite šta ste novo još sposobni da uradite, koliko ste još sposobni da idete dalje.
I pišite kakve vam je uspehe i postignuća donelo razvijanje fleksibilnosti.
