Moje dete nije ja

Moje dete nije ja. Moje dete nije ja. Moje dete nije ja.

Ponavljajte ovu rečenicu glasno, razgovetno i polako dok ne osetite da ste je u potpunosti razumeli, prihvatili i doživeli.

Ponavljajte je u situacijama kada se razočarate u svoje dete, kada ga ne razumete, kada ne možete da prihvatite neki njegov postupak, mišljenje, interesovanje…

Ponavljajte je kadas te se posvađali sa svojim detetom, ali i kada se lepo slažete.

Ponavljajte je kada vaše dete uradi nešto pozitivno, ali za vas neočekivano, nešto što vi na njegovom mestu nikada ne biste uradili.

Ponavljajte je kada god vam se učini da ne razumete svoje dete.

Ponavljajte je ikada je sve u redu, kada se lepo slažete sa svojim detetom, kada ste svi srećni i zadovoljni – ponavljajte je da je ne biste zaboravili.

Ponavljajte je i kada je vaše dete beba i kada je odrasla osoba.

Veza roditelja i deteta – jedinstvena i najjača veza

Veze koje postoje između roditelja i deteta su jedinstvene, neponovljive i trajne. Ne možete ih naći ni u jednom drugom međuljudskom odnosu – samo između roditelja i deteta.

Tolika jačina emocija, tolika predanost, požrtvovanost, tolika brižnost, zaštita, spremnost da se odreknete dela sebe i da zanemarite sebe, pa čaki i da radite na svoju štetu, samo da bi nekom drugom bilo dobro – sve to postoji samo u odnosu roditelja prema detetu.

I dobro je što postoji. Odgajiti dete i stvoriti od njega dobrog čoveka nije lako. Da veza između roditelja i deteta nije ovoliko jaka pitanje je kako bi roditelji obavljali svoj roditeljski posao, koliko dugo bi ga obavljali i koliko kvalitetno.

Ako ste majka, vaše dete je bilo deo vas, vašeg tela, vašeg organizma. Ono je nastalo u vama i raslo je u vama. Vi ste se hranili za njega, vi ste disali za njega. Vi ste imali mučnine. Vama je rastao pritisak ili šećer zbog tog deteta koje je bilo u vama. U vama su divljali hormoni. Vi nedeljama niste smeli da mrdnete iz kreveta. Neko od vas možda nije prošao kroz ovakve promene, možda je njima ovih 9 meseci proteklo lagodno, lepo, uživali su i odlično je ako je tako bilo. Ali, većina vas je osetila bar neku neprijatnost dok ste u sebi nosile to dete i bile ste spremne da uradite sve što treba, da istrpite, da podnesete najveće moguće muke samo da dete dođe na svet živo i zdravo. A onda ste satima trpele bolove dok dete najzad nije zaplakalo i dok ga nisu stavili u vaše naručje. Tada ste sve ono ružno i teško zaboravili i osetili ste najveću moguću ljubav i sreću.

Kako da lakše dozvolite detetu da bude svoje?

Važno je da uvek imate na umu – vaše dete je vaše dete i ono će zauvek biti vaše dete, ali vaše dete nije vi. U stvari, ono nikada nije ni bilo vi. I dok je bilo u vama, ono je bilo poseban organizam, posebno biće. Vaše dete je jednim delom vi – ono ima vaša 23 hromozoma, ali ona druga 23 nisu vaša.

Možda vaše dete fizički liči na vas, vaša je slika i prilika – ali, vaše dete nije vi. Možda vaše dete ima vaš temperament – ali, vaše dete nije vi. Možda vaše dete uvrće pramen kose baš onako kako vi to radite – ali, vaše dete nije vi. Mnogo, mnogo, mnogo je važno da zapamtite – vaše dete nije vi.

Vaše dete ima mnogo toga u svom ponašanju, razmišljanju, sposobnostima, interesovanjima što je vaše, i to je u redu. Ali, ima i nešto što nije vaše. Ima i nešto od one druge strane. Ima i nešto od nekih predaka vama poznatih ili nepoznatih. A, ima i nešto svoje, nešto što je samo njegovo i ničije više. Zato je važno da zapamtite – vaše dete nije vi.

Vaše dete živi u drugačijem vremenu od vašeg. Zato ne očekujte i ne bi bilo dobro da vaše dete radi sve onako kako ste vi radili ili kako vi mislite da treba da radi. Dobro je što neće tako raditi jer – vaše dete nije vi.

Zašto je važno da prihvatite da vaše dete nije vi?

Vašem detetu je važno da prihvatite da ono nije vi. Ma koliko da je bolno, teško ili zastrašujuće, neophodno je da se psihološki odvojite od svog deteta. Veza među vama će zauvek ostati jaka, posebna, neponovljiva, ali za dobrobit vašeg deteta je važno da se ona menja kako dete raste. Što je dete starije, to je bitnije da u njemu vidite posebnu osobu, zasebnu, odvojenu od vas. Da vidite dete onakvo kakvo ono zaista jeste, a ne svoj odraz u ogledalu.

Ako vi u svom detetu vidite samo sebe, onda dete ne može da nađe pravog sebe, ne može da se izbori da bude svoje, posebno i jedinstveno. Ako mu vi u tome ne pomognete, ovaj posao će za njega biti pretežak.

Znam da vi ne želite da otežate život svom detetu, vi želite da mu pomognete, da mu olakšate odrastanje. Zato počnite da uklanjate jednu od najvećih prepreka na njegovom putu – sebe. Polako se sklanjajte u stranu i glasno, razgovetno i polako govorite sebi sledeću rečenicu:

“Moje dete nije ja. Moje dete…”

I…

Da biste sve ovo lakše uradili dođite na onlajn-trening „Dobar roditelj – roditelj koji razume svoje dete i sebe“. Sve informacije su na linku. Radujem vam se.

Foto: Unsplash