Kada, kako i zašto roditelj treba da stavi detetove potrebe ispred svojih?

„Stavite detetove potrebe ispred svojih“ ili „Stavite dete na prvo mesto“ je savet koji roditelji često dobijaju od profesionalaca koji se bave decom (psihologa, pedagoga, vaspitača). Ovako izgovoren prilično je nejasan i podložan različitim tumačenjima. Sada ćemo videti kada, kako i zašto roditelj treba da stavi detetove potrebe ispred svojih sopstvenih.

Šta znači „staviti detetove potrebe ispred svojih“

Roditeljstvo pored ljubavi, sreće, zadovoljstva znači i odricanje, trud, posvećenost. Kada osoba dobije dete htela ili ne, menja svoj način života. I tada kada promene  nisu prijatne, roditelj treba da uradi šta je potrebno i da kvalitetno odgaja svoje dete. I kada se roditelju ne sviđa to što treba da uradi, ako je to za dete dobro, roditelj nema opravdanja da to ne učini.

Kada roditelj treba da stavi detetove potrebe ispred svojih

Ovaj savet roditelji dobijaju kada već postoji izvestan problem, nekada u ponašanju deteta, nekada u porodičnim odnosima. Problemi u ponašanju dece najčešće su posledica neadekvatne brige o detetu ili svakodnevnim rečnikom rečeno – nevaspitanja.

1. Često roditelji ne vaspitaju dete jer su nezainteresovani za njega. Teško im je da se bave detetom, dete im oduzima mnogo vremena i odluče da prioritet daju sebi. Na primer, ceo prvi i dobar deo drugog razreda dete je imalo probleme u školi, i sa učenjem i sa ponašanjem. Kada je konačno dobilo prvu peticu i svo srećno došlo kući da je pokaže majci, ona mu je na brzinu odgovorila: „Dobro, dobro, nemam sad vremena, pogledaću kasnije ocenu.“ Dete je učiteljici sledećeg dana reklo: „Mama nije stigla da pogleda i potpiše ocenu jer, znate, mama je mnogo zauzeta, ona sprema proslavu svog rođendana, a niko neće da joj pomogne“.

2. Veliki broj roditelja zastupa popustljivi vaspitni stil. Oni za svako detetovo ponašanje imaju opravdanje. Šta god dete uradilo, pa čak i ako je to nešto što ugrožava i samo dete, oni će naći opravdanje. Jako se plaše da će disciplinovanjem povrediti dete i naneti mu traume. U suštini, važnije im je da se oni osećaju kao dobri i savesni roditelji nego da zadovolje detetovu potrebu za redom i disciplinom (a verovali ili ne, detetu su red i disciplina neophodni). Na primer, dete (uzrasta 14 godina) je zbog prijave da vrši vršnjačko nasilje bilo u policiji na saslušanju, a nedelju dana posle toga roditelji ga pošalju na putovanje u inostranstvo uz opravdanje „znate mnogo se potresao u policiji, pa smo ga poslali da se malo oraspoloži“.

3. Period razvoda braka i po razvodu je period kada roditelji najčešće nisu u stanju da stave detetove potrebe ispred svojih. Primera je mnogo. Od toga da neće da plaćaju alimentaciju jer novac troši bivši supružnik, preko toga da neredovno viđaju dete, do toga da usmeravaju dete protiv onog drugog roditelja, kupuju poklonima ljubav deteta ili direktno manipulišu detetom kako bi se osvetili bivšem supružniku. Na primer, brak je razveden kada je dete bilo na predškolskom uzrastu i određeno da otac viđa dete i radnim danom od 16h. Taj otac je insistirao da izvodi dete iz škole da bi ga video baš u tom terminu jer on želi da ga tada vidi, kako presuda kaže. Ovo je inače vrlo blag slučaj, teže neću pominjati.

Kako da stavite detetove potrebe ispred svojih?

Možda deluje teško, ali zaista nije. Pre nego što reaguje roditelj treba da:

1. zastane i pomisli kako se dete oseća,

2. pomisli šta bi drugo mogao da uradi, a da to bude bolje za dete,

3. pokuša da uradi to drugo.

1. Kako se dete oseća kada mama nema vremena da vidi njegovu prvu peticu? Nevoljeno. Kako se zaista oseća dete za koje ne postoje granice, kome ništa nije zabranjeno? Dezorijentisano. Kako se oseća dete kada mora da izađe iz škole da bi videlo tatu, a svi drugovi ga gledaju i pitaju gde ide? Posramljeno.

2. Šta drugo može roditelj da uradi? Puno toga. Neka počne od onoga što mu je u tom trenutku najlakše. Neka mama odvoji dva minuta da vidi peticu, pohvali i poljubi dete. Neka roditelj postavi sebi pitanje šta je to baš njegovo dete dovelo u policiju i da li je mogao to da spreči. Neka tata traži promenu odluke o viđenju deteta.

3. Neka roditelj skupi snagu i uradi to drugo. Prvi put će biti najteže, a zatim sve lakše i lakše.

Zašto roditelji treba da stave detetove potrebe ispred svojih?

Zato što je to detetu potrebno. Potrebno mu je da mu posvetite vreme, da zna da vam je važno, da ga vaspitate. Zato što ste vi odgovorni za dete i vaša je obaveza da brinete o njemu. Zato što nekada nećete imati popravni ispit, prilika je prošla i ne možete je vratiti.

I…

Ovo što sam napisala ne znači da treba da budete rob svog deteta i da mu ispunjavate sve želje i hirove. To, nikako. Treba da mu ispunite potrebe, ono što mu je neophodno za pravilan razvoj – da ima blizak odnos sa vama, da mu posvetite vreme i pažnju, da uspostavite pravila i postavite granice, da dozvolite detetu da razvija svoje sposobnosti i talente i da se osamostaljuje.

Kako da sve ovo što lakše i brže ostvarite naučićete na onlajn-treningu „Dobar roditelj – roditelj koji razume svoje dete i sebe„. Radujem vam se.

Foto: Pexels