U prethodnom tekstu pisala sam o odnosu vašeg deteta sa drugovima iz odeljenja. Sada ću reći nešto o odnosu i deteta i vas sa učiteljicom.
Ko su najvažnije osobe u detetovom životu, pre polaska u školu, tokom školovanja i po završetku školovanja? Roditelji. Ko je najvažnija osoba koju dete sreće u školi? Učiteljica. Sada je važno da najvažnije osobe u detetovom životu, tj. vi, roditelji, prihvatite još jednu, za dete, važnu osobu – učiteljicu.
Neka od najčešćih pitanja koja imate su sledeća:
Kakav će odnos dete imati sa učiteljicom, kako će prihvatiti jedno drugog?
Dete će, najverovatnije, imati dobar odnos sa učiteljicom. Deca se odmah vežu za učiteljice. Zaista je jako, jako malo dece koja odbijaju svoje učiteljice.
Što se tiče učiteljice, nema potrebe da brinete. Ona je profesionalac, zna kako treba da priđe deci, kako da ih opusti, podstakne, usmeri. Zna i da ste vi malo napeti i uplašeni, posebno ako vam je ovo prvi đak prvak u porodici, i znaće kako da vas umiri.
Kada i kako treba da kontaktiram sa učiteljicom?
Sve što vas interesuje, a odnosi se na saradnju sa učiteljicom najbolje je da je pitate:
– koliko često treba da dolazite na individualne razgovore,
– kada je termin za razgovore,
– da li i kada treba da je zovete telefonom,
– da li da pošaljete poruku…
Pitajte. Kao što se vi – roditelji razlikujete, tako se razlikuju među sobom i učiteljice.
U svakom slučaju, budite potpuno uvereni u to, ako dođe do problema sa vašim detetom bilo koje vrste, sigurno će vas pozvati na razgovor i tada obavezno otiđite.
Ono što je obavezno je da redovno idete na roditeljske sastanke, a ako ste baš sprečeni možete da pošaljete nekoga (baku, deku) ili da odete na razgovor neposredno pre ili posle termina sastanka.
Takođe, obavezno je da u slučaju izostanka deteta iz škole o tome odmah obavestite učiteljicu, a zatim i da joj donesete opravdanje.
Šta sve treba da kažem učiteljici o detetu?
Sve što je važno. Da biste izgradili kvalitetan odnos sa učiteljicom, neophodno je da budete iskreni. Učiteljici saopštite sve podatke o detetu, i lepe i manje lepe, i one zbog koji se ponosite svojim detetom, ali i one zbog kojih vama je nekada neprijatno. Vi možete reći da je vaše dete bilo kao anđeo u predškolskom, ali iz njegovog ponašanja, kao i od druge dece se mogu dobiti drugačiji podaci.
Posebno je važno da saopštite sve podatke vezane za zdravlje deteta – nije dobro da tek u 3. razredu učiteljica sazna da dete ima epilepsiju, a vi joj to niste rekli jer ste zaboravljali da ponesete medicinsku dokumentaciju. Nije učiteljica zdravstveni inspektor da pregleda dokumentaciju, ali ovakvo ponašanje roditelja je rizično, pre svega po dete. Šta mislite, da li će učiteljica moći, posle ovakvog postupka, da vam veruje na reč ili će sve što kažete uzimati sa rezervom?
Ukoliko se nešto neprijatno dešava u porodici (loši odnosi među supružnicima, razvod, bolest, gubitak posla…), saopštite to učiteljici u osnovnim crtama, ne idite u detalje, ali napomenite. Zašto? Zato što se ponašanje deteta u školi u ovakvim situacijama često menja. Ako učiteljica zna da dete ima problema u porodici moći će da reaguje na pravi način.
Ako ste u postupku razvoda braka, nemojte pokušavati da privučete učiteljicu na svoju stranu, bez obzira na to koliko ste u pravu. Brakorazvodnim sporovima se bave druge ustanove – škola ne. Učiteljica je uvek na istoj stani, a to je strana vašeg deteta.
Zbog kojih problema treba da se obratim učiteljici?
Problemi zbog kojih se roditelji obraćaju učiteljicama su vrlo različiti, odnose se uglavnom na napredak deteta u savladavanju gradiva i na odnose sa drugom decom. Važno je da prvo vi nešto učinite kako biste rešili problem – razgovarate sa svojim detetom, savetujete ga, pa ako vidite da to nema efekta obratite se učiteljici.
Manje probleme, posebno one sa vršnjacima deca će pokušati i sama da reše u školi. Vi se uključite kada primetite da dete ne može samo da se nosi sa tim.
Ako dete teže usvaja gradivo, postarajte se da redovno (svakodnevno) uči, da u školu donosi potreban pribor, prelistavajte njegove sveske da vidite kakve su napomene učiteljice. Detaljnije o ovoj temi pisaću u sledećem tekstu.
Ako vam je bilo kakva pomoć potrebna od strane škole, prvo se obratite učiteljici. Nema potrebe da odmah idete kod pedagoga/psihologa ili direktora. Učiteljica će učiniti sve što može da se problem reši, a ako u tome ne uspe, uključiće koga treba.
Važno
Važno je da od početka izgradite dobar odnos sa učiteljicom. „Dobar“ odnos znači saradnički odnos u kome dominira poverenje i shvatanje da svaka od ove dve strane (jedna strana ste vi, a druga strana je učiteljica) ima prvenstveno na umu dobrobit vašeg deteta.
Učiteljica posmatra vaše dete u sredini koja je vama nedostupna, u uslovima koji se mnogo razlikuju od porodičnih tako da se njena zapažanja o detetu mogu znatno razlikovati od vaših očekivanja. Dete koje je kod kuće nestašno i ne smiruje se ni minuta u školi može biti mirno i pažljivo, skoro neprimetno. Dete koje kod kuće može satima da crta i piše u školi možda neće hteti da piše baš onda kada to treba da radi. Ovakva ekstremna razilaženja između očekivanja roditelja i zapažanja učitelja se povremeno sreću. Ako je saradnja na relaciji roditelji-učiteljica dobra, obe strane će bolje upoznati dete i bolje će mu pomoći.
Većina dece nema teškoća u prilagođavanju na školu. Ako i povremeno dođe do izvesnih oscilacija u radu, ponašanju ili motivaciji, one se brzo savladaju.
Dete, vi i učiteljica ste tim. Samo ako svaki član radi svoj deo posla i ako verujete jedni drugima, ovaj tim će biti uspešan. Da je tim uspešan znaćete po tome što će vaše dete biti srećno i sa radošću će ići u školu.
I… Kako je vaše dete prihvatilo učiteljicu? Kako ste vi prihvatili detetovu učiteljicu? Pišite. Vaša iskustva mogu nekome koristiti.
