Porodične sablasti, Bruno Klavije, Fedon, Beograd, 2021
Oduvek sam osećala da ne počinje sve sa mnom. Ni u mom životu nije sve počelo sa mnom, mojim rođenjem, ni začećem. Ne. Počelo je ranije. Ne znam tačno kada i ne znam sa kim, ali sve to traje od ko zna kad. Ja sam samo jedan deo u nizu, jedan deo slagalice koji se zove porodica. Deo koji može da se uklopi i upotpuni sliku, a može i da štrči.
Od svih mojih rođaka koje poznajem štrčala sam po tome što me je uvek interesovalo ono što je bilo pre mene, šta se dešavalo pre mene, ko je bio tu pre mene, šta su ti moji preci radili, kako su živeli, kako smo povezani… Interesovala me je naša porodično istorija, naše porodično stablo.
Moji roditelji i sestra su uvek pokazivali ekstremnu nezainteresovanost za svoje pretke. Znali su svoje babe i dede, stričeve, tetke, ujake i to im je bilo dosta. A meni je to uvek bilo malo, premalo, tek mrvica. To što znam svoju babu i dedu ništa ne znači. I oni su imali svoje babe i dede, a oni svoje, i ovi svoje i tako redom. I kako bi bilo divno da dođemo do tog svog prvog pretka, do onog od koga je sve počelo.
“Baš lupaš gluposti. Šta će ti to? Šta ćeš sa tim da radiš? Šta će to da promeni?” – to bi me uvek pitali.
Ne znam šta će to da promeni. Možda ništa, možda nešto, možda sve? Ali tada bih se osećala kompletnije, potpunije, kao zaokružena celina, osećala bih da je sve na svom mestu.
Odmahnuli bi rukom i rekli:
“Ma pusti je. Njoj ne vredi objašnjavati.”
Ali, bez obzira na to šta će moji najbliži i najdraži da kažu i misle, znam da sam bila u pravu. Ne počinje sve od mene. Počelo je pre nekoliko generacija, sa nekim pretkom kome ni ime ne znam. A sad imam i dokaz. Dokaz je knjiga “Porodične sablasti”. Autor knjige, Bruno Klavije je psihoanalitičar koji se bavi psihogenelogijom i transgeneracijskom psihoanalizom.
Osnovna ideja ove knjige je sledeća – problemi koji ispoljavamo (a oni mogu biti vrlo raznovrsni – opsesivna ponašanja, fobije, problemi u partnerskim odnosima…) često nisu naši već smo ih preuzeli od nekog svog pretka.
Evo čemu se radi. Neki naš predak je nekada tokom svog života doživeo neku traumu i nije imao kapacitete da je savlada. Ta trauma nastavlja da živi u našem porodičnom nesvesnom i ispoljava se u ponašanju potomaka. Potomak ne zna da je ovaj problem dobio u nasleđe, zajedno sa visinom, bojom kose, očiju, talentima, manama, temperamentom… On misli da je to njegov problem i pokušava da ga reši na razne načine. Nekada ljudi probaju različite psihoterapijske postupke, godinama rade na sebi ali problem i dalje traje. Vrte se u krugu. Da bi izašao iz tog začaranog kruga, potomak mora da obavi detektivski posao i otkrije tajnu svog pretka. Kada je otkrije, izvuče iz nesvesnog i donese na svetlost dana, treba da je prihvati i prevlada. Tada trauma gubi uticaj a potomak se oslobađa tereta i rešava svoj problem. Kada osvesti ono nesvesno svi događaji, ponašanja, odnosi dobijaju drugačije značenje.
Priznajem da sam u ovom objašnjenju debelo uprostila ceo proces ali u knjizi ćete naći sve mnogo detaljnije objašnjeno, kao i niz primera iz kliničke prakse autora. Tu su i prikazi porodičnih sablasti poznatih ljudi A. Remboa, V. Van Goga i S. Frojda.
Možda vam se neće dopasti naziv ove knjige, priznajem da zvuči pomalo jezivo. Porodična sablasti je upravo ta “psihička i emocionalna struktura koja dolazi od jednog pretka ili više njih, te koju potomak nesvesno nosi i shodno njoj postupa.”
Porodica je naš raj i naš pakao, snaga i slabost, zdravlje i bolest. Od nje, od svojih predaka ne možemo pobeći. Tu su, u nama, u krvi, kostima, DNK. Gde god bili nosimo ih sa sobom. A od njih i ne treba da bežimo. Svoju porodicu, svoje pretke treba da upoznamo, da ih prihvatimo, odamo im priznanje jer su živeli najbolje što su mogli i da im se zahvalimo. Da nije bilo njih ne bi bilo ni nas.
Važno je da znate da ova knjiga nije knjiga samopomoći, neće vam dati uputstva ni alate kako da ovaj posao sami obavite. Iako sam ga opisala da zvuči lako ovo je veoma složen, zahtevan i moćan proces koji ne treba da radite sami. Ni pisac knjige, ni ja vas ne pozivamo da sami čeprkate po svojim glavama i svom nesvesnom, to se ne preporučuje. Ali ako vas ovaj tekst zainteresuje za ova pitanja, navede da malo guglate na ovu temu ili da potražite i pročitate ovu knjigu biću baš srećna.
Porodica je moja večna tema, ona kojoj se uvek vraćam, a ova knjiga me je inspirisala da tragam dalje za drugim knjigama, radionicama, treninzima iz ove oblasti. Ne znam šta ću sve naći ali sve što bude važno preneću vam.
Ako želite da se bavite sobom, pre svega kao roditeljem, da razrešite svoje probleme i ne prnesete ih svojim potomcima dobrodošli ste na onlajn-trening „Dobar roditelj – roditelj koji razume svoje dete i sebe“. Sve informacije o treningu su na linku.
Foto: Pexels
