Deca lažu. Roditeljima je teško da to prihvate pa se zavaravaju, negiraju, okreću glavu na drugu stranu. Tako im je trenutno lakše, ali dugoročno nije dobro. Pre svega za dete, a zatim i za njih.
Šta je laž?
Pod lažima podrazumevam svesno i namerno izgovorene neistine. To znači da je i onome ko je to izgovorio jasno, tj. detetu je jasno da to što govori nije istina.
Uzrast dece i laganje
Nisu sve neistinite stvari koje deca izgovore laži. Da bi moglo da laže, dete mora da bude saznajno sposobno da razlikuje istinu od neistine.
Deca predškolskog uzrasta nisu u stanju da jasno i precizno razdvoje stvarnost i fantaziju, istinu i neistinu. Njihova mašta je ogromna, bujna, sveprisutna. Oni zaista veruju u vile, Deda Mraza, ale i bauke i sve ono što im roditelji kažu. Iako mogu svašta čudno, neobično, zapanjujuće i objektivo gledano netačno da izgovore, deca u to zaista veruju. Ipak, kada su uobičajene, svakodnevne stvari u pitanju može se desiti da malo zaobiđu istinu. Proverite ko je koga prvi ujeo, ko je kome uzeo igračku…
U pubertetu deca veoma često pogrešno tumače informacije koje dobijaju iz spoljašnje sredine. Zbog egocentrizma u mišljenju sebe doživljavaju kao centar sveta, misle da su sve oči uprte u njih i pogrešno tumače reči i postupke dece i ljudi u svojoj okolini. Često pričaju da ih niko ne voli, da su svi protiv njih, da svi stalno o njima govore i posmatraju ih. To su priče u koje oni zaista veruju, mada objektivno posmatrano nisu tačne. Pokušajte da ih navedete da uvide netačnost svojih tumačenja pitanjima: ko, ko te sve ne voli, ko je sve protiv tebe, navedi imena svih osoba koje su protiv tebe, kako tačno znaš da pričaju o tebi… Nemojte očekivati čudo, da će ovaj problem odmah i zauvek nestati, ali ako bude bar za dlaku manji nego ranije, već ste na dobitku.
Zašto deca lažu?
Razlozi zbog kojih deca lažu isti su kao i kod odraslih. Lažu da bi izbegli bol ili da bi ostvarili zadovoljstvo. Lažu da ne bi bili kažnjeni ili da bi bili nagrađeni. Lažu da bi izvukli neku korist za sebe ili da ne bi vas povredili.
Zašto vas je dete lagalo da je dobilo dvojku, a u stvari je “zabetoniralo” jedinicu iz matematike? Da vas ne bi povredilo, da se ne nervirate, da bi izbeglo kaznu (dete kao kaznu doživljava to što će morati više da uči).
Zašto vas je dete lagalo da nije uzelo novac iz vašeg novčanika, a vi znate da jeste? Laže da ne naruši dobru sliku o sebi, da vas ne razočara, da ga ne kaznite, da kupi ono što vi nećete da mu kupite.
Zašto vas je dete lagalo da je učilo celo pre podne, a igralo je igrice? Da bi uživalo, igranje igrica za njega je uživanje, da bi se opustilo, odmorilo.
Zašto vam je dete reklo da ga je drug prvi udario, a prećutalo da je ono tog istog druga pola sata čačkalo, zadirkivalo, vređalo? Da ne bi bilo kažnjeno, da se ne biste ljutili na njega, da vas ne bi razočaralo.
Zašto vam je dete reklo da će spavati kod druga, a nije reklo da će ostati u gradu do kasno? Da bi vas ubedilo da ga pustite kod druga, da se ne biste sekirali, da bi moglo da ide u grad jer mu vi to ne dozvoljavate.
Šta stoji iza dečjih laži?
Nekada iza laži stoji jedan razlog, a nekada više njih. Nekada su tako isprepletani i povezani da ne možete da ih razvežete i razdvojite. Iza svih tih razloga, opravdanja, izgovora stoji i još nešto – pozitivna namera.
Deca su želela da zadovolje neku svoju pozitivnu nameru. Moguće je da dugoročno to za njih nije dobro, često ni kratkoročno nije dobro, možda je i opasno, ali deca u tom trenutku nisu imala bolje rešenje. Radila su najbolje što su znala.
Šta treba da rade roditelji?
Da biste stali na put dečjim lažima treba da uradite sledeće:
1. priznajte sebi da vas je dete slagalo – boli, teško je, povređeni ste, ali dok ovo ne priznate sebi ne možete da idete dalje;
2. detetove laži ne shvatajte lično – povređeni ste i to je u redu, ali ne stavljajte sebe u centar pažnje nego dete, nije lagalo da bi vas povredilo, nego da bi ostvarilo nešto za sebe, niste vi u pitanju nego dete;
3. istražite šta je bila detetova pozitivna namera – šta je želelo da postigne, kako može da to postigne, a da vas više ne laže (Ako je igralo igrice celo pre podne iako ste mu to strogo zabranili, to je radilo da bi zadovoljilo svoju potrebu za odmorom, uživanjem, razonodom. Zapitajte se šta možete da menjate, pa da dete zadovolji ovu potrebu, a da ne mora da vas laže);
4. preduzmite konkretne mere – kaznite dete kada zasluži, a zbog laganja dete često zaslužuje kaznu. Važno je da razumete njegovu pozitivnu nameru, ali to ne isključuje kaznu za ono što je već urađeno;
5. pratite svoje dete – obratite pažnju na njega, posmatrajte ga, razgovarajte sa njim, proveravajte ono što vam govori. Neka oseti da je narušilo vaše poverenje i da treba da se potrudi da ga ponovo zadobije, da treba da se dokaže na delu.
I…
Roditeljima nije prijatno kada ih deca lažu, ali ni deci nije prijatno. Pomozite im, uradite ono što treba i lišite decu razloga da vas lažu. Možda će čudno zvučati, ali nije najbitnije to što vas je dete slagalo. Najvažnije je šta ćete vi uraditi kada saznate da vas je dete slagalo. To je ono što pravi razliku između dobrog i manje dobrog roditelja.
Šta tačno treba da uradite i kako da budete najbolji roditelj svom detetu naučićete na onlajn-treningu „Dobar roditelj – roditelj koji razume svoje dete i sebe“. Sve informacije o treningu su na linku. Radujem vam se.
Foto: Pexels
