Sigurna sam da ste nekada negde slušali nekoga ko je stalno pričao o prošlosti, kako je nekada sve bilo dobro, sve je bilo lepo, sve je bilo divno, bajno, sjajno. Sigurna sam i da ste nekada negde slušali nekoga ko stalno priča o budućnosti, pravi planove, priprema se za ono što će doći, prošlost ga uopšte ne zanima, pa i sadašnjost kao da prolazi pored njega. Sigurna sam i da ste negde nekada razgovarali sa nekim ko je sa obe noge čvrsto u ovom, sadašnjem trenutku, ono pre i posle ga nije doticalo, važno je ono što sada doživljava, što se sada dešava. I onda se zapitate o čemu se tu radi, ovi ljudi kao da žive u različitim vremenima.
Metaprogram – vremenski fokus
Ovaj metaprogram govori o tome da li je pažnja osobe pretežno usmerena na prošlost, sadašnjost ili budućnost. On nam pokazuje i kako osoba upravlja vremenom.
Po ovom metaprogramu ljudi se, to vam je već jasno, dele u tri grupe:
1. „prošlost“ – obraćaju pažnju na prošlost;
2. „sadašnjost“ – obraćaju pažnju na sadašnjost;
3. „budućnost“ – obraćaju pažnju na budućnost.
Ne postoji specifično pitanje na osnovu koga se prepoznaje ovaj metaprogram. Potrebno je samo da slušamo o čemu osoba govori.
„PROŠLOST“
Oni su usmereni na prošlost. Razmišljaju i govore o prošlosti, ona im je važna. O prošlosti misle kao o dobrim starim vremenima. Često se opiru svemu što je novo, što nije isto kao pre, što je drugačije. Važna im je tradicija, običaji, ono što je nekada bilo. Oni prošlost gledaju kroz ružičaste naočare. Teško se uklapaju u planove vezane za budućnost.
Kako ćete ih prepoznati: Govore u prošlom vremenu, o onome što je bilo, a to što je prošlo bolje je nego ovo sada i ono što će biti. Često kažu: dobra stara vremena, običaji, tradicija, nekada je…
Kako ih motivisati: Uskladite se sa njihovim vremenskim fokusom, a zatim ih povedite u smeru koji zahteva situacija – da, da, nekada je bilo tako, a da vidimo kako možemo sada da to uradimo ili kako ćemo to ubuduće raditi.
„SADAŠNJOST“
Njihova pažnja je usmerena na ovde i sada. Važna je sadašnjost, ovaj trenutak u kome se sada nalaze. O prošlosti su mislili juče, o budućnosti će misliti sutra, a danas je važno ono što se baš sada dešava. Odlično se užive u sadašnji trenutak, čak toliko dobro da izgube osećaj za proticanje vremena i ne primećuju da vreme prolazi. Loše planiraju vreme i tuđe, a posebno svoje.
Kako ćete ih prepoznati: Govore u sadašnjem vremenu, o onome što se dešava sada i ovde. Često će koristiti reči: sada, ovde.
Kako ih motivisati: Uskladite se sa njihovim vremenskim fokusom, a onda ih povedite u željenom pravcu – da, sada je situacija baš takva, a kakva bi mogla da bude u budućnosti; da, sada je situacija takva, a da li možete da se vratite u prošlost i nađete trenutak kada je sve počelo da se menja.
„BUDUĆNOST“
Oni su usmereni na budućnost, na ono što će biti. Oni žive u budućnosti i neke stvari u sadašnjosti mogu da prođu pored njih, a da ih oni uopšte ne primete jer se bave planiranjem onoga što treba da bude. Dobro se pripremaju za buduće događaje. Tačno i precizno planiraju vreme, i svoje i tuđe. Tačni su ili na zakazane događaje stižu pre vremena.
Kako ćete ih prepoznati: Govore u budućem vremenu – biće, ja ću, ti ćeš, on će… Sve je u budućem vremenu.
Kako ih motivisati: Uskladite se sa njihovim vremenskim fokusom, a onda ih povedite u smeru koji situacija zahteva – da, odlično ste isplanirali to što će se desiti, a šta treba sada da uradimo da bismo to planirano ostvarili u budućnosti.
Za kraj
Naravno da svaki od ovih vidova reagovanja ima i prednosti i mane. Da bismo mogli da uspešno ostvarimo svoje ciljeve, treba nam fleksibilnost, sposobnost da se krećemo po ovom kontinuumu u skladu sa kontekstom u kome se nalazimo. Iz prošlosti treba da uzmemo važne podatke, važne spoznaje, uvide, da ih u sadašnjosti pretvorimo u plan na kome ćemo raditi, kako bismo u budućnosti postigli cilj. Iako svi fizički živimo u sada i ovde, skloni smo da mentalno više boravimo u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Gde ste vi, u kom vremenu vi živite?
